Stubasta Visnja
Voćne sadnice stubaste višnje sazrevaju u julu. Plodovi su tamno crvene boje, sočnog ukusa, srednje veličine i radjaju redovno. Voćne sadnice se mogu saditi na međusobnom rastojanju od 0,5-1m i rednom razmaku od tri metara. Sadnice voća uspešno se gaje kako na otvorenim poljima tako i u saksijama. Stablo raste pravo sa vrlo malim bočnim grančicama. Podloga na kojoj se kalemi stubasta visnja je magriva.
Povezani proizvodi
Sad.šljiva Čačanska rodna
290,00 RSD
Šljiva Čačanska Rodna
Plod je sitan do srednje krupan (26,4 g, može dostići i preko 40 g), jajastog oblika. Dimenzije: visina - 45,0 mm, širina - 37,0 mm i debljina - 36,5 mm. Pokožica je tanka, čvrsta, plava, sa obilnim pepeljkom, a na stablima sa obilnim rodom, crvenkasto plava. Meso je čvrsto, žuto, vrlo sočno, slatko-nakiselo, aromatično. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, nekoliko dana pre Požegače. Plodovi dobro podnose transport. Veoma je rodna sorta, pogodna za sušenje, preradu i svežu potrošnju.
Sadnica višnje Kelleris 16
290,00 RSD
Voćne sadnice višnje, sorte ”Keleris 16” je poreklom iz Danske. Plodovi su tаmno crveni, ukusni i lаko ih je odvojiti od stаbljike. Meso ploda je kiselo i prijatne arome. Plod je srednje krupan težine od 4-5 grama. Vreme zrenja je kraj juna i početak jula. Samooplodna je sorta i odlične je rodnosti. Stablo je male bujnosti. Podloge na kojoj se kalemi Keleris su: magriva i divlja trešnja.
Sadnica kruške Santa Maria
290,00 RSD
Santa Marija (Santa Maria) je sorta kruške koja za berbu stiže polovinom avgusta. Poreklo je iz Italije (negde se može naći i podatak da je poreklom iz Engleske).
Ova sorta nastala je ukrštanjem tokom pedesetih godina 20 veka. Ima prijatan ukus, a sam plod nije previše sočan (ne curi kada se zagrize kao kod nekih sorti). Zbog takvih osobina ima stabilan udeo na tržištu , od sorti krušaka iz te grupe ona ja najpoznatija.
Velicina plodova je srednja i kreće se između 150 i 250 grama.
Sadnica šljive Čačanska lepotica
290,00 RSD
Prorodi rano, a rađa dobro i redovno. Plod je krupan (31-42 g) jajast, tamnoplave boje sa traženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenožuto, vrlo čvrsto, sočno, aromatično i vrlo prijatnog slatkognakiselog ukusa. Koštica se odvaja od mesa.
Čačanska lepotica se preporučuje za gajenje kao stona sorta zbog pogodnog vremena sazrevanja, dobro rodnosti, krupnog i vrlo kvalitetnog ploda, dobre transportabilnosti i relativne otpornosti prema bolestima. Smatra se za najbolju stonu šljivu u svojoj epohi sazrevanja.
Sadnica kajsije Madjarska najbolja
290,00 RSD
Kajsija Mađarska Najbolja
Kajsija sorte Mađarska Najbolja vodi poreklo iz Madjarske. Plodovi su joj krupni, okruglasti, u nijansi zute, narandzaste i crvene boje, sa pegicama. Meso je slatko nakiselo, socno, izrazite arome, tamnocrvene boje. Cveta kasno, a sazreva tokom jula. Radja obilno i redovno.Stablo je bujno do izrazito bujno. Otporna je na niske temperature i mrazeve.
Sadnica kruške Junska lepotica
290,00 RSD
Kruška Junska Lepotica
Ova sorta kruske potice iz Italije. Plod joj je malen, sitan, a izduzenog oblika. Meso ploda je belo, slatko, ali po misljenju mnogih nedovoljno socno. Pokozica je svetlozelena, a pri svetlosti dobija crvenu nijansu. Cveta srednje rano, a sazreva krajem juna. Srednje bujnog je rasta, piramidalnog oblika. Radja obilno, ali zbog osetljivosti na mrazeve moze se desiti da ne rodi u ocekivanim kolicinama.
Sadnica šljive Grose Felicija
290,00 RSD
Šljiva Grose Felicija
Grose Felicija je novija sorta kod nas. Poreklom je iz Italije. Izuzetno je krupnog ploda ( do 150 grama). Grose Felicija je odlična kao konzumna šljiva a moze da se koristi i za pripremu rakije. Sazreva polovinom Septembra. Postiže veoma visoku cenu. Veoma je privlačnog izgleda. Nešto je osetljivija na moniliju ploda, ali uz redovnu zaštitu nema nikakvih problema. Prednosti ove šljive su visoka rodnost, visoka cena i velika otoprnost na prolećne mrazeve.
Sadnica dunje Leskovačka
290,00 RSD
Leskovacka dunja je domaca sorta, dominantna u Vojvodini i dolinama Velike, Juzne i Zapadne Morave. U narodu je zovu dunjom, dok vranjsku cesto zovu dunjac. Njeni plodovi su krupni, okruglasti, jabucasti, rebrasti ili ravni, izuzetnog mirisa. Pokozica je glatka, svetlozuta, a u punom zrenju izrazito zute boje, poput limuna. Meso ploda je aromaticno, socno, kiseloslatko. Stablo je okruglaste krune, bujno, ali posle sazrevanja ploda srednje bujno. Kasno cveta, a sazreva tokom oktobra. Radja rano, redovno i dobro. Otporna je na mraz, ali osetljiva na insekte stetocine. Oprasuje je Vranjska dunja.