Smesa trava za livade sa leguminozama 5kg

Gajenjem trava i leguminoza u smeši dobija se veća produkcija biljne mase u odnosu na pojedinačne vrste i leguminoza i trava. To je posledica boljeg koršćenja viška stvorenog u procesu azotofiksacije i boljeg iskorišćavanja sunčeve energije usled ravnomernijeg vertikalnog rasporeda biljaka. Računa se da učešće leguminozne komponente oko 30 % pokrovne vrednosti može da zameni 120-150 kilograma azota. Kod nas je u praksi najčešći rok setve sejanih travnjaka početkom aprila u nizijskom delu ili krajem aprila u brdsko-planinskom delu postoji i drugi rok setve sejanih travnjaka koji se kod nas slabo ili skoro nikako ne koristi, a to je početak septembra meseca. Ovo napominjemo iz razloga što taj septembarski rok setve zbog niza svojih prednosti u odnosu na aprilski treba, gde god to uslovi dozvole, primenjivati. Pod povoljne uslove podrazumevamo dovoljno zemljišne vlage u momentu setve ili mogućnost navodnjavanja sejanih travnjaka. Njegove prednosti su sledeće:kao prvo racionalniji je jer zemljište ne stoji slobodno a manja je samim tim i mogućnost njegovog zakorenjavanja, kao drugo biljke se bolje ukorenjavaju i postiže se bolji sklop biljaka i kao treće u narednoj godini imamo punu eksploataciju sejanog travnjaka što nije slučaj sa travnjakom sejanim u aprilu jer se kod njega u prvoj godini gubi prvi otkos koji čini i do 70% prinosa godišnje. Đubrenje sejanih travnjaka – jedan od najkompleksijnih zadataka koji se pred agronome postavlja u ovoj proizvodnji. Specifičnost đubrenja sejanih travnjaka ogleda se u tome što se radi o više biljaka iz dve različite familije Fabaceae i Poaceae. U suštini ako želimo kvalitetan sejani travnjak ,sa maksimalnom eksploatacijom, đubrenje treba prilagoditi leguminoznoj vrsti, kako bi se ona što duže zadržala u smeši. Takođe nisu iste vrste i norme đubrenja svake godine iz razloga što se sa godinama iskorišćavanja menja i sadržaj komponenti u smeši, a samim tim i vrste i norme primenjenih đubriva. Upravo zbog baziranja đubrenja na leguminoznoj komponenti u smeši, u godini zasnivanja najveću pažnju treba obratiti na P i K, iskustveno, norme ovih đubriva ne bi trebalo da u godini zasnivanja prelaze 60 kg/ha. Prilikom doziranja N u godini zasnivanja travnjaka treba imati u vidu dve stvari, kao prvo ne treba dati veliku količinu N jer bi tada trave brzo potisnule leguminoze iz smeše a to nam nije cilj i kao drugo leguminoze imaju sposobnost vezivanja atmosferskog N i na taj način ga unose u zemljište.Iskustveno ta doza N koja se primenjuje u godini zasnivanja travnjaka trebalo bi da bude između 30-50 kg/ha. Kasnijih godina, kako se smanjuje udeo leguminoza u smeši trebalo bi primenjivati NPK hraniva u kojima je odnos 2,3:1:1.